TRANSLATED FROM CATALAN BY HVT

*

 

Video sam beskraj pred sobom,

i imao je moje lice.

​

​

*

 

Želim jedan uzvišeniji

pogreb, tamo gde se vilenjak 

čestiti još uvek preispituje

o svemu što se dogodilo

pri cepanju. Ne izgubljen

već priželjkivan, jer bîće je

samo jedna kâda kostiju

koja vri u njemu, konačna 

laboratorija seni.

Plačući, jedan čovek napušta u 

tišini alhemijski predeo 

dok riba liže, ljubomorno,

dlakavi pol device

i sve poprima oblik

stvari koje su posmatrane. 

​

​

*

 

Plesao sam sa tobom,

zavidni ugljene, duboko te poštovao

i ti si taj kome sam se uputio 

kada sam se pokušao spasti

rasa mržnje. Ali odanost

tolika nije dovoljna: “Tvog brata

je ubila smola. Njegove oči

su voćke sada. Sve je prekriveno

mlekom drveća. Čuješ li

kako pevaju? Ding, Dong, Wet –

Drang, Dring, Wala!”

Ugljen teče između tla,

Taman ko ptica, mračan ko noć, mrk kao ugalj

koji se pali u našim očima.

Ugljen, sve se može objasniti

putem hemije, a ako nešto

i ostane od ove podele,

sigurno je san.

​

​

*

 

Ritual tople vode

iznad snova

poseduje nešto biblijsko,

svakodnevno sveto čudo,

jevanđelje ljudsko

ili stalni ples

sa elementima.

Oh, staro i svakodnevno

uskrsnuće redovno!

​

​

*

 

Moćna li je snaga tmine.

Nakon nove vladavine

smole u očima, ućutkanih plemena,

mračnih konja moje tajne,

petlova koji plaču, usklika

užasa: žito više nije hleb

života, smrt je.

​

​

*

 

Svojevoljno prizivam ne-svetlost,

naoružan jedino golotinjom, u

potrazi za kosmičkom samoćom.

Posle nekakvog magneizma,

ulazim u senku, u dubinu,

kao čovek koji se plaši.

​

​

​

*

 

Unutrašnji konj

Ja sam Rat Nežnosti, Rat Žara, Rat Mutne Gustine, Rat Zanosa. Ja sam pička tamne hranilje. Ja sam grudi reciklaže u času spaljivanja. Ja sam epski čovek primeran, borac i plačljivac, koji na sred okeana pokušava da ulovi poslednju ribu ljubavi. Ja sam svi ljudi koji su umrli u svim vekovima, sva krvoprolića, sve tame stvaranja imena noći. Ja sam stvaralac Knjige Uzvišenog. Ja sam unutrašnji konj koji juri i očajava zbog pesme o tvojim grudima. Ja sam konj koji se u meni bori da bi mogao izići.

​

​

​

Žaume K. Pons Alorda, Epic & Majestic, Treći Trg, Beograd, 2011.

​